Genitalne infekcije uzrokovane hlamidijom

Hlamidija je najrasprostranjenija seksualno prenosiva bolest u Sjedinjenim Američkim Državama. Hlamidija i gonoreja (još jedna seksualno prenosiva bolest) uzrokuju slične znake i simptome. Međutim, hlamidija uzrokuje manji broj simptoma i manje značajne dugoročne komplikacije od gonoreje. Stopa infekcije je viša kod žena.


UZROCI HLAMIDIJE – Infekcija hlamidijom uzrokovana je bakterijom Chlamidia trachomatis, jednoćelijskim mikroorganizmom suviše malim da bi se video golim okom. Ova bakterija se obično prenosi za vreme seksualnog odnosa. Infekcija nije moguća dodirivanjem objekata (na primer daske za WC šolju).

Osoba može da se inficira kada bakterija napadne mukoznu membranu usta, grla, anusa, uretre ili vagine. Ejakulacija nije neophodna da bi došlo do infekcije. Faktori rizika od infekcije su veći broj partnera, novi partner, ili istorija veneričnih bolesti.

SIMPTOMI HLAMIDIJE – Infekcija hlamidijom može da uzrok blagih ili teških simptoma. Međutim, neke obolele osobe uopšte ne pokazuju simptome, što omogućava prenos ove bolesti sa jedne osobe na drugu pre nego što se dijagnostikuje.

Žene – Najčešće mesto infekcije kod žena je cerviks. Oko 50 procenata žena sa infekcijom cerviksa ili cervicitisa pokaže simptome, obično vaginalni sekret, abnormalno vaginalno krvarenje, ili bol u abdomenu. Drugi čest simptom je pojava bol tokom seksualnog odnosa. Bol u donjem stomaku može da bude rani simptom zapaljenja male karlice.

Cervicitis često prati infekcija uretre, ili uretritis. Uretritis može da uzrokuje simptome slične urinarnoj infekciji (UI), što podrazumeva čest nagon za mokrenjem, peckanje tokom mokrenja i bol u donjem stomaku.

Muškarci – Muškarci sa hlamidijom obično razviju uretritis, koji može da dovede do pojave bola prilikom mokrenja i pojave sekreta iz penisa. Oko 30 procenata muškaraca sa hlamidijalnim uretritisom ne pokazuje simptome. U malom broju slučajeva, hlamidija može uzrokuje infekciju epididimisa, odnosno epididimitis, usled koga može da se jave bol u testisima i osetljivost, oticanje skrotuma, kao i oticanje samog penisa. Hlamidija može da dovede i do infekcije prostate, odnosno prostatitisa.

Proktitis je infekcija anusa i/ili rektuma. Hlamidijalni proktitis se javlja kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa drugim muškarcima (MSM). Retko, simptomi mogu da budu bol u anusu ili rektumu, iscedak, konstantan nagon za pražnjenjem creva i konstipaciju.

Sa hlamidijom povezani poremećaji – Lymphogranuloma venereum (LGV) je hlamidijalna infekcija koja pogađa limfne žlezde. Retko se javlja u razvijenim zemljama. Češća je kod homoseksualnih muškaraca.

Retko, kod osoba sa hlamidijalnim uretritisom može da se pojavi oblik artritisa poznat kao reaktivni artritis (Rajterova bolest). Ova bolest se obično javlja mesec dana nakon infekcije, a može da uzrokuje pojavu simptoma tokom nekoliko meseci. Može da dovede do pojave više simptoma kao što su artritis, uveitis (inflamacija oka) i uretritisa.

DIJAGNOZA HLAMIDIJE – Hlamidija se dijagnostikuje jednostavno, pomoću testa. Testiranje može da se uradi ako se sumnja na infekciju, ili tokom rutinskog pregleda. Ovi testovi su visoko osetljivi i mogu da se koriste na direktnim brisevima cerviksa ili uretre. Testovi mogu da se koriste i na vaginalnim uzorcima, koje pacijent sam može da uzme (vaginalni bris za samostalnu upotrebu). Testiranje se obavlja u laboratoriji, a rezultati su obično gotovi nakon 24 do 48 sati.

Za sve seksualno aktivne žene mlađe od 25 godina preporučuje se testiranje jednom godišnje.

Druge seksualno prenosive infekcije – Osoba kod koje se dijagnostikuje seksualno prenosiva bolest, ili je postojala u prošlosti, treba da se testira i na druge infekcije uključujući HIV, gonoreju, hepatitis B, trihomonijazu i sifilis.

Ženama se savetuje da se jednom godišnje podvrgnu pregledu za cervikalni kancer (Papa bris), kojim mogu da se primete abnormalne cervikalne promene izazvane humanim papiloma virusom.

Moguće je i testiranje na herpes simpleks virus, iako se ono ne izvodi osim ako ne postoje simptomi ili sumnja na ovu bolest.

KOMPLIKACIJE IZAZVANE HLAMIDIJOM – Kod žena, hlamidija može da dovede do teške infekcije poznate kao zapaljenje male karlice. Oko 30 procenata žena sa hlamidijom oboleće od ove bolesti ako se ne podvrgne tretmanu. Zapaljenje male karlice može da dovede do stvaranja ožiljaka na Falopijevim tubama, što je često uzrok steriliteta i rizika od vanmaterične trudnoće (trudnoća koja se razvija u Falopijevim tubama, a ne u materici).

Novorođenčad inficirana prilikom rođenja mogu da razviju infekciju očiju koja potencijalno može da dovede do slepila, ili infekciju pluća. Zbog toga se žene tokom trudnoće rutinski testiraju na hlamidiju, a novorođenčadima se odmah nakon rođenja oči rutinski jednom tretiraju mašću. Ova infekcija je gotovo eliminisana zahvaljujući testiranjima i tretmanima tokom trudnoće.

TRETMAN HLAMIDIJE – Tretman hlamidije je isti i za muškarce i za žene. U ovu svrhu, stručnjaci preporučuju oralnu primenu antibiotika azitromicina. Time se obezbeđuje uspeh tretmana i smanjuje mogućnost neuspešnog lečenja. Azitromicin je bezbedan za upotrebu u trudnoći.

Antibiotike moraju prepisati lekari i ne savetuje se samoincijativno uzimanje ovih lekova. Alternativna terapija je doksiciklinom od 100mg, dva puta dnevno tokom 7 dana. Doksiciklin se ne koristi u slučaju trudnica jer utiče na normalan razvoj kostiju i zuba fetusa.

Pacijenti inficirani hlamidijom ponekad imaju i infekciju gonorejom. Iz tog razloga, neke klinike preporučuju tretman obe infekcije istovremeno.

Tretman seksualnog partnera – Trenutni ili prethodni partneri osobe inficirane hlamidijom takođe moraju da budu tretirani, jer je moguće da ne pokazuju simptome. Dalje, netretiran partner može ponovo da inficira izlečenog. Uobičajeno je da pacijent obavesti svog partnera da mora da poseti kliniku i da se testira na seksualno prenosive bolesti, a neke bolnice nude mogućnost izdavanja dva recepta – jednog za pacijenta i jednog za partnera.

Seksualne kontakte treba izbegavati nedelju dana nakon tretmana i dok se ne povuku svi simptomi. Moguće je da se osoba inficira hlamidijom više puta.

Test leka – Pacijenti koji su završili preporučen tretman ne moraju ponovo da se testiraju. Međutim, ako pacijent i dalje pokazuje simptome treba ponovo da se podvrgne pregledu.

PREVENCIJA HLAMIDIJE – Najefikasniji način prevencije hlamidije je izbegavanje seksualnog odnosa. Kako je to za većinu ljudi nemoguće, preporučuje se sledeće:

  • Upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa.
  • Razgovor o rutinskom testiranju na seksualno prenosive bolesti sa lekarom. Osobe koje su u dužoj monogamnoj su manje rizične da obole od seksualno prenosivih bolesti od osoba koje imaju više partnera ili kratke veze.
  • Ako osoba primeti znake i simptome hlamidije treba da poseti lekara.
  • Ako jedan od partnera primeti abnormalni genitalni sekret, peckanje prilikom mokrenja, osip ili bolove, seksualne odnose treba izbegavati.

KRATAK PREGLED

  • Hlamidija je seksualno prenosiva infekcija. Muškarci ne moraju da imaju simptome da bi inficirali partnera. Dodirivanjem predmeta nije moguće biti inficiran (na primer daske za WC šolju).
  • Neke osobe ne pokazuju simptome infekcije hlamidijom. Neke žene imaju bol u karlici, ili abnormalno vaginalno krvarenje.
  • Muškarci sa hlamidijom često iskuse bol prilikom mokrenja, ili primete sekret iz penisa. Neki muškarci ne pokazuju simptome.
  • Hlamidija može jednostavno da se identifikuje testom.
  • Netretirana infekcija sa hlamidijom kod žena može da dovede do ozbiljne komplikacije, odnosno zapaljenja male karlice, koja može da uzrokuje sterilitet (otežano ostajanje u drugom stanju), kao i druge ozbiljne zdravstvene probleme.
  • Za lečenje infekcije neophodni su lekovi. Svako ko je inficiran, ili je imao seksualni odnos sa inficiranom osobom mora da se leči. Osoba ne treba da ima seksualne odnose nedelju dana nakon završenog tretmana.
  • Kondom može da smanji rizik od dobijanja hlamidije. Testiranje na infekcije kako što je hlamidija se preporučuje prilikom stupanja u seksualne odnose sa novim partnerom. Ne treba održavati seksualne odnose ako jedan od partnera ima sekret iz penisa ili vagine, otežano mokri ili ima genitalni osip.
Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne